Srce Afrike kuca u ritmu fudbala!

Maroko se priprema da bude domaćin 34. izdanja Afričkog kupa nacija, koji će se održati od 21. decembra do 18. januara 2026, uz učešće 24 reprezentacije koje će se boriti za najprestižniji fudbalski trofej na kontinentu. Ovo će biti prvi kontinentalni turnir, koji će se održati tokom (oba) Božića i novogodišnjih praznika, a Maroko će po 2. put, nakon 1988. biti domaćin najboljim afričkim reprezentacijama.

Na turniru učestvuju ukupno 24 selekcije, koje su to pravo stekle u kvalifikacijama. Maroko je kao organizator turnira, automatski stekao pravo učešća, ali je igrao u kvalifikacijama i osvojio prvo mesto u grupi B. Tunis se plasirao 22. put na završni turnir i ovo mu je 17. učeće u nizu.

Više nastupa od Tunisa imaju samo Egipat, koji je rekorder sa 27 učešća i Obala Slonovače koja je 26. puta igrala na Kupu nacija. Ove godine nema debitanata, Bocvana će igrati 2. put na turniru, nakon 2012. godine, a svoje 2. učešće će ubeležiti i Komori, čiji dres nosi legendarni El Fardu Mohamed Nabuan ili jednostavno, Ben.

Od kontinentalnih velikana, takmičenje će propustiti finalsta iz 1976. godine, reprezentacija Gvineje i četvorostruki prvak Crnog kontineta, Gana. Crne zvezde su doživele pravi debakl u kvalifikacijama i završile su na poslednjem mestu grupe F, u konkurenciji Angole, Sudana i Nigera. Od bivših šampiona, na turniru se neće naći ni Kongo i Etiopija, koji odavno ne pripadaju vrhu afričkog fudbala.

Grupna faza sastoji se od 6 grupa.

U grupi A nalaze se domaćin Maroko, Mali, Zambija i Komori.

Grupu B čine Egipat, Južna Afrika, Angola i Zimbabve.

Grupa C uključuje Nigeriju, Tunis, Ugandu i Tanzaniju.

Grupa D obuhvata Kamerun, Obalu Slonovače (branioce titule), Gabon i Mozambik.

Grupu E čine Alžir, Senegal, DR Kongo i Burkina Faso, dok su u Grupi F Ekvatorijalna Gvineja, Gana, Benin i Bocvana.

Iako turnir okuplja mnoge poznate reprezentacije, Afrički kup nacija je poznat po nepredvidivosti, jer slabije rangirane ekipe često iznenade i izazovu tradicionalne afričke sile.

Titulu na turniru brani Obala Slonavače, koja je bila šampion 2023. godine, na takmičenju čiji je bila organizator. Zanimljivo je da su Slonovi izuzetno slabo otvorili turnir, grupnu fazu su završili na 3. mestu, sa samo 3 boda, uz pobedu nad slabašnom Gvinejom Bisao i čak 2 poraza, od Nigerije i Ekvatorijalne Gvineje.

Na poslednjem meču u grupi, protiv Ekvatorijalne Gvineje, Slonovi su dominirali od starta utakmice, ali su gosti bukvalno svaki prelazak na polovinu Obale Slonovače završili postignutim golom. Na kraju je Ekvatorijalna Gvineja slavila sa senzacionalnih 4:0, a prva 2 gola je postigao kapiten, Emilio Nsue.

On je u zenitu karijere nastupao za Majorku, Birmingem i kiparski APOEL, a 2022. godine je igrao u komšiluku, za Tuzla Siti.

Nakon poraza, šanse Obale Slonovače za prolazak u eliminacioni fazu su bile vrlo male, a Fudbalski savez je odmah nakon utakmice smenio selektora Žan-Luj Gasea, a za novog šefa stručnog štaba je postavljen Emerse Fae.

Zvezde su se osmehnule bivšem vezisti Nanta i Redinga, rezultati u poslednjem kolu su išli na ruku Obali Slonovače i Slonovi su se kao četvrta, od 4 najbolje trećeplasirane reprezentacije, plasirali u 1/8 finala.

A onda su redom padali Senegal, nakon penala, Mali nakon produžetaka, DR Kongo u polufinalu i moćna Nigerija u finalu. Pred 57.000 gledalaca, na stadionu "Alasane Uatara" u Abidžanu, Nigerija je golom Trost Ekonga vodila na poluvremenu. Kesi je u nastavku izjednačio na 1:1, a veliku pobedu i titulu za Obalu Slonovače je doneo Sebastijan Haler, koji se tek vratio na teren, nakon uspešnog oporavka od operacije raka testisa. Emerse Fae je tako postao prvi selektor u istoriji, koji je osvojio turnir, tako što je došao na mesto šefa stručnog štaba tokom takmičenja.

Kao domaćin, Maroko ulazi u turnir kao jedan od glavnih favorita za osvajanje trofeja.

Iako su se Lavovi Atlasa automatski kvalifikovali kao domaćini, učestvovali su i u kvalifikacijama, gde su pobedili u svih 8 utakmica, postigli 22 gola i primili samo 2.

Uprkos verovatnom izostanku Ašrafa Hakimija iz PSŽ-a zbog povrede, ekipa i dalje ima velika imena, uključujući Nusaira Mazrauija iz Mančester Junajteda, Nila El Ajnauija iz Rome, Brahima Dijaza iz Real Madrida, Jusufa En-Neširija iz Fenerbahčea i druge.

Igranje na domaćem terenu daje Maroku značajnu prednost, uz snažnu podršku navijača.

Tim ne robuje krutim formacijama, ali često koristi sistem 4-3-3, koji obezbeđuje ravnotežu između odbrane i napada, uz brza krila kao ključ napadačke igre.

Marokanska reprezentacija trenutno zauzima 11. mesto na FIFA rang-listi.

Iako je Senegal često imao dobre nastupe na Afričkom kupu nacija, trofej je osvojio samo jednom, 2021. godine, pobedom nad Egiptom posle izvođenja penala u finalu.

Ovog puta, Lavovi Terange dolaze sa ambicijom da osvoje svoju 2. titulu, predvođeni Sadijom Maneom iz Al Nasra, Nikolasom Džeksonom iz Bajerna iz Minhena, Ismailom Sarom iz Kristal Palasa i Ilimanom Ndijajeom iz Evertona.

Senegal najčešće igra u formaciji 4-2-3-1 i oslanja se na fizičke prednosti poput brzine i snage.

Senegal se trenutno nalazi na 19. mestu FIFA rang-liste, dok mu je najbolji plasman bio 17. mesto.

Obala Slonovače je imala dramatičan trijumf u finalu AKN-a 2024. godine, kada je kasni gol doneo pobedu od 2:1 protiv Nigerije.

To je bio deo šire priče o velikom povratku tokom turnira kojeg su sami režirali.

Iako se Obala Slonovače ne može smatrati potpunim autsajderom, često nije svrstavana među glavne favorite za osvajanje titule.

Iako sastav nije snažan kao raniji timovi sa legendama poput Didijea Drogbe i Jaje Turea, Obala Slonovače i dalje ima jednu od najvrednijih ekipa na turniru, sa tržišnom vrednošću od 291,43 miliona evra.

Egipćani su već učvrstili status najuspešnije afričke reprezentacije u istoriji, sa rekordnih 7 titula Afričkog kupa nacija. Međutim, nakon poslednjeg trijumfa 2010. godine, Faraoni su se suočili sa teškim periodom.

Najpre je došlo do masovnog povlačenja igrača iz slavne „zlatne generacije“, koja je dominirala Afrikom od 1998. do 2010. godine.

Ipak, Egipat se brzo oporavio, kvalifikovao se za AKN 2017. i stigao do finala 2017. i 2021. godine.

Mnogi ovo vide kao najbolju priliku Egipta da povrati tron Afrike, uz Mohameda Salaha iz Liverpula i Omara Marmuša iz Mančester Sitija kao vođe ekipe.

Egipat uglavnom preferira strpljivu i kontrolisanu igru u posedu, oslanjajući se na kontre i prekide kada nema loptu.

Egipat je trenutno 34. na FIFA rang-listi, dok mu je najbolji plasman bio 9. mesto.

Pustinjski ratnici dolaze na ovaj Afrički kup nacija sa ambicijom da osvoje 3. titulu, nakon poslednje osvojene 2019. godine.

Te 2019. godine Alžir je imao jedan od najdužih nizova bez poraza u istoriji fudbala — 35 utakmica. Taj niz je prekinula Ekvatorijalna Gvineja 2022. godine.

Samo Italija (37 utakmica) i Argentina (36 utakmica) imaju duže nizove bez poraza.

Iako Alžir nema isti ubitačan sastav kao 2019. godine, ekipa će se osloniti na iskusne igrače kako bi stigla do završnice turnira.

Alžir je trenutno 35. na FIFA rang-listi, a najbolji plasman mu je bio 15. mesto.

Još jedna afrička fudbalska sila je Kamerun, koji je poslednji put osvojio AKN 2017. godine, pobedom od 2:1 nad Egiptom u finalu.

Neukrotivi lavovi su redovni učesnici turnira i osvajali su ga 5 puta, što ih svrstava na 2. mesto, iza Egipta (7 titula).

Kamerun, zemlja koja je iznedrila brojne zvezde za 5 najjačih evropskih liga, stalna je sila u Afričkom kupu nacija.

Na ovom izdanju turnira, ekipu predvode talenti poput Karlosa Balebe iz Brajtona i Brajana Mbeuma iz Mančester Junajteda, uz iskusne napadače Vensana Abubakara i Čupo-Motinga.

Pobeda Kameruna približila bi ih egipatskom rekordu, koji Faraoni drže skoro 2 decenije, otkako su prestigli Neukrotive lavove 2006. godine.

S obzirom na to da Gana, četvorostruki šampion, nije učesnik ovog turnira, Kamerun se nameće kao jedan od glavnih kandidata za povratak na afrički tron.

Nigerija, poznata kao Super Orlovi, ima velike šanse da osvoji Afrički kup ove godine.

Poput Kameruna, Nigerija je poznata po proizvodnji vrhunskih igrača za 5 najjačih evropskih liga.

Na ovom kupu, Nigerija ima tim koji uključuje Kalvina Besija i Aleksa Ivobija iz Fulama, kao i izuzetno snažan napad sa Ademolom Lukmanom iz Atalante, Toluom Arokodareom iz Vulvsa i Viktorom Osimenom iz Galatasaraja.

Nigerija ima 3 titule AKN-a i drži rekord kao afrička reprezentacija sa najvišim plasmanom na FIFA rang-listi — 5. mesto 1994. godine.

Mali nema nijednu titulu Afričkog kupa nacija, a jedino finale igrao je 1972. godine.

Od 14 nastupa na AKN turnirima, Mali je 2 puta osvojio bronzanu medalju (2012. i 2013), dok je 3 puta završio na 4. mestu (1994, 2002. i 2004).

Iako se možda čini neobičnim uvrstiti Mali na ovu listu, reprezentacija je imala vrlo dobre kvalifikacije, sa 4 pobede i 2 remija.

Mali se u velikoj meri oslanja na mlade igrače, a samo trojica u sastavu od 27 fudbalera starija su od 30 godina.

Prosečna starost ekipe iznosi 26 godina.

Tunis je stalna sila na Afričkom kupu nacija, poznata po tome što često pravi iznenađenja i eliminiše favorite.

Svoju jedinu titulu osvojili su 2004. godine, pobedom nad Marokom od 2:1 u finalu.

U jednoj od poslednjih prijateljskih utakmica, Tunis je odigrao 1:1 protiv moćnog Brazila i spada među reprezentacije koje se najtemeljnije pripremaju za AKN.

Tunis se trenutno nalazi na 40. mestu FIFA rang-liste.

Ekipa se oslanja na tzv. severnoafrički stil igre, zasnovan na čvrstoj odbrani i brzim tranzicijama u napadu.

Južna Afrika je osvojila samo jednu titulu Afričkog kupa nacija, ali poput Tunisa ima istoriju iznenađenja i pobeda protiv jačih rivala.

Reprezentacija je imala dobar kvalifikacioni ciklus, sa 4 pobede i 2 remija.

Jedini ozbiljan protivnik u grupnoj fazi biće im Egipat, a mnogi navijači se nadaju da bi Južna Afrika mogla da osvoji prvo mesto u grupi.

Južna Afrika se trenutno nalazi na 61. mestu FIFA rang-liste.

Foto:www.imago-images.com