Tragovima slave: Kad je lopta spojila ono što je aparthejd razdvojio

Kad je fudbal zamenio tišinu aparthejda, a ceo narod progovorio jednim glasom. Ovo je priča o noći kad je Južna Afrika postala šampion.

Fudbal ima tu magičnu moć, da stvori nadu, tamo gde je skoro i nema i da ujedini naciju koja se suočava sa velikim razlikama i problemima. To se najbolje videlo na Kupu nacija 1996. godine. Turnir je originalno trebalo da se održi u Keniji, ali samo 14 meseci pre početka takmičenja, Kenijci su odustali. Tvrdili su da troškovi održavanja Kupa nacija čak 6 puta premašuju njihovu kalkulaciju i da toliki trošak ne mogu da podnesu.

Izbor je pao na Južnu Afriku, zemlju koja je nakon 3 decenije aparthejda, održala prve demokratske izbore. Samo godinu dana ranije, ragbi reprezentacija Južne Afrike je postala šampion sveta u ujedinila naciju. Ragbi je bio sport koji su tradicionalno pratili i igrali belci, a onda je došao red na fudbal.

Pre početka takmičenja, Bafana Bafana nije slovila za favorita. Turnir je prvi put proširen na 16 selekcija, ali je Nigerija, koja je tada bila pod vojnom diktaturom, u poslednji čas odustala. Selekcijama sa severa kontinenta, Tunisu, Egiptu I Alžiru, davane su veće šanse, ali se kao prvi favorit nametnula reprezentacija Gane.

Crne zvezde su u svojim redovima imale istinske fudbalske veličine, Samjuel Kufur je igrao za Bajern, Toni Jeboa je nosio dres Lidsa, a u veznom redu je dominirao Abedi Pele, otac Džordana i Andrea Ajua i učesnik čuvenog meča u Bariju, kada je njegov Marsej poražen od Crvene zvezde.

Naravno, imala je i Bafana Bafana svoje adute. Lukas Radebe i Masinga su igrali za Lids, napadač Vilijams za Vulverhempton, a Mark Fiš je bio na meti Manchester Junajteda.

Južna Afrika je završila grupnu fazu na prvom mestu. U 1/4 finalu je pobeđen Alžir 2:1, a u najboljem meču na turniru, u polufinalu, savladana je moćna Gana sa 2:0. Igrači Južne Afrike su bili šokirani nakon završetka meča, kada su im beli dečaci prilazili i tražili autogram.

U velikom finalu na "Soker Siti" stadionu, pred 80.000 gledalaca, čekao ih je Tunis. U publici su bili predsednik Nelson Mandela, Kralj plemena Zulu Gudvil Zvelitini i legendarni Pele. Mandela je nosio dres Nila Tovejla sa brojem 9.

Finalni meč je bio tvrd, bez mnogo prilika, a onda je Vilijams u 73. minutu postigao vodeći gol za domaće. Nakon 2 minuta, mreža Tunisa se opet zatresla. Ponovo isti strelac. Južna Afrika je slavila sa 2:0, predsednik Mandela je dodelio veliki pehar, a veliki Lukas Rabede je posle mnogo godina izjavio:

„Sećam se kao da je juče bilo. Ljudi kao da nisu dodirivali zemlju." 

Čuo se Soveto. Ne stadion, već navijači napolju - u suzama, u vriscima.

Foto:www.imago-images.com