Put do SP 2026 zatvoren je 1. aprila, kada je Irak pobedio Boliviju 2-1 u Montereju i preuzeo 48. i poslednje mesto na turniru. Polje se prvi put proširilo sa 32 na 48 timova, raspoređenih po šest konfederacija i tri zemlje domaćina, a kvalifikacioni ciklus doneo je neke od najdramatičnijih raspleta koje je ovaj format proizveo u poslednjih nekoliko decenija.

Pet timova odigraće svoj prvi meč na SP ove godine (Zelenortska Ostrva, Kiribasao, Jordan, Uzbekistan i Bosna i Hercegovina), Italija je ostala van takmičenja treći put zaredom, a Okeanija je prvi put u istoriji turnira primila direktan plasman. Ovaj vodič ide kroz svaki put kroz konfederaciju, četiri UEFA eliminacijska puta, međukonfedeativne finalne igre u Meksiku i ključne priče jer je polje sada postavljeno za 11. juna.

1. Kako su funkcionisale kvalifikacije za SP 2026

Prošireni format sa 48 timova preoblikovao je kvalifikacionu mapu. Tri zemlje domaćina (Meksiko, Kanada i Sjedinjene Države) plasirale su se na turnir automatski, a preostalih 45 mesta raspoređeno je na šest konfederacija kroz njihova sopstvena kvalifikaciona takmičenja. Dva od tih mesta odlučena su kroz međukonfederacijski baraž održan u Meksiku krajem marta 2026.

Šest predstavnika konfederacija ušlo je u međukonfederacijski baraž, sa dva mesta u igri. Okeanija je prvi put u istoriji turnira dobila direktnu kartu, čime su okončane decenije tokom kojih su OFC nacije morale da pobede u međukonfederacijskom duelu da bi učestvovale.

2. CONCACAF: put konfederacije domaćina

Tri od šest mesta CONCACAF-a pripala su zemljama domaćinima. Preostala tri direktna mesta odlučena su kroz višestepene kvalifikacije koje su se završile završnom rundom sa tri grupe od po 12 timova. Još dve CONCACAF nacije ušle su u međukonfederacijski baraž u Meksiku.

Jamajka i Surinam bili su dva učesnika CONCACAF-a u međukonfederacijskom barašu. Nijedan se nije probio, pa je drugo mesto koje je dobila konfederacija domaćin na kraju pripalo nekom drugom.

3. UEFA: 16 mesta i četiri eliminaciona puta

Evropa je dobila najveću kvotu od svih konfederacija. Dvanaest pobednika grupa kvalifikovalo se direktno, a još četiri nacije probile su se kroz dramatičan eliminacioni baraž na jednu utakmicu koji je odigran 26. i 31. marta 2026. Za detaljniji evropski ugao, uključujući kompletnu kvalifikacionu kampanju Belgije, stranica o UEFA kvalifikacijama za Mundijal donosi više detalja.

Najveći izostanak na evropskoj listi je Italija, koja je izgubila finale puta A od Bosne i Hercegovine u Zenici 31. marta i propustiće treći uzastopni turnir. Engleska kvalifikaciona kampanja pod Tomasom Tuhelom bila je jedini stoprocentan pobednički učinak nekog evropskog tima, dok je proboj Norveške u grupi I doneo najveći raskorak između tima koji se vraća (1998) i aktuelne generacije. 

4. CONMEBOL: južnoameričke kvalifikacije

Svih 10 južnoameričkih nacija igralo je međusobno kod kuće i u gostima tokom dvogodišnje ligaške faze koja se završila u septembru 2025. Prvih šest se kvalifikovalo direktno, a sedmoplasirana Bolivija ušla je u međukonfederacijski baraž u Meksiku.

Bolivija je završila sedma i ušla u međukonfederacijski baraž, eliminisavši Surinam pre poraza od Iraka u finalu. 

5. AFC: azijske kvalifikacije

Azijski put bio je najslojevitiji, sa pet rundi kvalifikacija koje su vodile u treću rundu sa dve grupe od po šest timova za osam automatskih mesta. Irak se kroz baraž četvrte runde probio u međukonfederacijska finala i na kraju se kvalifikovao kao 48. i poslednji tim.

I Jordan i Uzbekistan prvi put stižu na seniorski muški Mundijal, čime AFC postaje konfederacija sa najviše debitanata u ovom ciklusu. Saudi Arabia održala je svoj kvalifikacioni pohod kroz tešnju četvrtu rundu nego inače.

6. CAF: afričke kvalifikacije

Afričkih devet direktnih mesta odlučeno je kroz devet grupa, uz jedno dodatno mesto rezervisano za najbolje drugoplasirane preko eliminacionog baraža koji je vodio u međukonfederacijsko finale. DR Kongo se na kraju probio i preuzeo 47. mesto na turniru.

Marokova savršena kampanja (10 pobeda iz 10 mečeva) bila je najefikasniji put do plasmana u svim konfederacijama. Zelenortska Ostrva, sa oko 600.000 stanovnika, postaju jedna od najmanjih nacija koje su ikada stigle na Mundijal. Nigerija, najveći izostanak, izgubila je penal-seriju od DR Konga u finalu CAF eliminacionog baraža.

7. OFC: prvo direktno mesto za Okeaniju

Okeanija je u ovaj ciklus ušla sa direktnom kartom za Mundijal prvi put u istoriji konfederacije. Novi Zeland osvojio je OFC kvalifikaciono takmičenje i preuzeo to mesto. Nova Kaledonija, drugoplasirana, ušla je u međukonfederacijski baraž i izgubila od Jamajke u polufinalu fazi.

Strukturna promena je značajna i izvan Novog Zelanda: okončava decenije tokom kojih su OFC nacije morale da pobede u međukonfederacijskom duelu da bi stigle na turnir, što je bila prepreka koja je doprinosila niskoj istorijskoj zastupljenosti regiona. Novi Zeland će ostvariti svoje treće učešće na Mundijalu i prvo od 2010.

8. Finala baraža u Montereju

Šest timova ušlo je u međukonfederacijski baraž održan u Meksiku od 26. marta do juna 2026. kroz dva puta. DR Kongo i Irak bili su direktno nošeni u dva finala; ostale četiri nacije igrale su polufinala da bi do njih stigle. Mečevi su odigrani na stadionu u Montereju, koji je poslužio kao takmičarski test događaj za stadione zemalja domaćina.

DR Kongo je savladao Jamajku golom Aksela Tuanzebea u produžecima. Njihov plasman okončava 52-godišnje odsustvo od poslednjeg učešća na Mundijalu 1974, kada su nastupali kao Zair.

Pobeda Iraka od 2-1 nad Bolivijom donela je jedan od najdramatičnijih raspleta kvalifikacionog ciklusa. Ali al-Hamadi je rano poveo, Moises Panijagva izjednačio pre poluvremena, a Ajmen Husein postigao odlučujući gol u osmom minutu drugog poluvremena. Irak je u svojoj kvalifikacionoj kampanji morao da prebrodi velike probleme sa putovanjima tokom termina baraža, a tim će se na turniru takmičiti prvi put od svog debija 1986. Pridružuju se grupi I uz Francusku, Norvešku i Senegal.

9. Ključne priče iz kvalifikacija

Pet nacija debitanata

Zelenortska Ostrva, Kurasao, Jordan, Uzbekistan i Bosna i Hercegovina svi prvi put stižu na seniorski muški turnir. To je najveća grupa debitanata otkako je najavljeno proširenje formata i direktno odražava dodatak od 16 dodatnih mesta na turniru.

Italija van takmičenja treći uzastopni ciklus

Italijanska muška reprezentacija izgubila je finale baraža UEFA puta A od Bosne i Hercegovine na penale 31. marta u Zenici. To je treći uzastopni Mundijal koji će Italija propustiti, posle ispadanja od Švedske (2018) i Severne Makedonije (2022). Kvalifikacioni ciklus bio je prvi pod novim trenerskim štabom postavljenim posle eliminacije, a izostanak je najviše komentarisana evropska priča uoči leta.

Dugi povraci i nastavak rekorda Brazila

Haiti se vraća na turnir posle 52 godine, DR Kongo posle 52 godine, Irak posle 40, a Norveška, Austrija i Škotska svaka posle 28 godina (od 1998). Plasman Brazila (uprkos petom mestu u CONMEBOL-u) produžava njihov jedinstveni rekord: jedina nacija koja je nastupila na svakom muškom Mundijalu od inauguralnog turnira 1930.

Promešana trenerska mapa

Nekoliko kvalifikovanih nacija ide na turnir pod trenerima postavljenim tokom ili posle kvalifikacionog ciklusa: Tomas Tuhel za Englesku, Hong Mjung-bo za Južnu Koreju, Tomas Kristijansen za Panamu, Fred Ruten za Kurasao, Karlos Keiroz za Ganu (posle odlaska Ota Ada krajem marta), Mohamed Ouahbi za Maroko i Grejam Arnold za Irak. Belgija, Španija, Francuska, Argentina i Nemačka idu na Mundijal sa svojim postojećim štabovima.

10. Često postavljana pitanja

Podaci o kvalifikacijama zasnovani su na zvaničnim izvorima, poslednji put provereno u junu 2026. Superbet sadržaj o klađenju: licencirano od strane Ministarstvo finansija Republike Srbije. Minimalna starost za klađenje je 21 godina. Treba ti pauza? Pogledaj drajzerova.org.rs za besplatnu, poverljivu podršku.