Holivudski reflektori, južnoamerička zamka: Paragvaj želi da rasprši američki san na početku Mundijala

Los Anđeles je navikao na spektakle. Od NBA finala i Superboula do dodele Oskara, ovaj grad živi za velike pozornice. U noći između petka i subote će jednu od njih zauzeti fudbal. Sjedinjene Američke Države otvaraju Svetsko prvenstvo protiv Paragvaja u utakmici koja na prvi pogled deluje kao rutinski posao za domaćina. Međutim, Mundijali su oduvek bili mesto gde favoriti mogu lako da nauče koliko je tanka granica između očekivanja i stvarnosti.

Za američki fudbal ovo je možda najvažniji trenutak u modernoj istoriji. Zajedno sa Meksikom i Kanadom, Sjedinjene Američke Države domaćini su najvećeg Svetskog prvenstva ikada organizovanog. Za selektora Maurisija Poketina i njegov tim nema više skrivanja iza potencijala, projekata i budućnosti. Došlo je vreme za rezultate.

Argentinski stručnjak imao je gotovo 2 godine da pripremi reprezentaciju za Mundijal, pošto su Amerikanci kao domaćini automatski izborili plasman na završni turnir. Upravo zbog toga očekivanja nikada nisu bila veća.

Poslednji test pred početak prvenstva doneo je pomešana osećanja. Nakon impresivne pobede protiv Senegala rezultatom 3:2, Amerikanci su poraženi od Nemačke sa 2:1, iako je Entoni Robinson postigao jedan od najlepših golova pripremnog perioda. Ipak, u stručnom štabu smatraju da je ekipa spremna za ono što sledi.

Amerikanci na ovaj Mundijal dolaze kao 16. reprezentacija sveta prema FIFA rang-listi. Biće im ovo 12. nastup na Svetskim prvenstvima, a cilj je jasan - nadmašiti rezultat iz Katara i barem ponoviti plasman u nokaut fazu.

Istorija kaže da su najveći uspeh ostvarili još 2002. godine, kada su stigli do 1/4 finala. Od tada redovno prolaze grupnu fazu, ali nikako da naprave onaj veliki korak koji bi ih približio svetskoj eliti.

Domaći teren predstavlja idealnu priliku da se to promeni. Sve utakmice grupne faze igraće pred svojim navijačima, između Los Anđelesa i Sijetla, što je prednost koju malo koja reprezentacija može da dobije na ovakvom turniru.

Pod Poketinom, Amerika pokušava da igra moderan, intenzivan fudbal. Visok presing, brzo vraćanje lopte i stalno napadanje prostora predstavljaju osnovu njihovog sistema.

Kada stvari funkcionišu, Amerikanci izgledaju izuzetno opasno. Međutim, upravo takav stil ponekad ostavlja prostor iza poslednje linije, što bi protiv disciplinovanog Paragvaja moglo da bude ozbiljan rizik. Najveći izazov za domaćina biće strpljenje. Jer, Paragvaj nije reprezentacija koja će dozvoliti otvorenu utakmicu.

Za razliku od Amerikanaca, Paragvaj na ovo prvenstvo stiže bez velikog pritiska. Posle 16 godina čekanja, La Albiroha se konačno vratila na najveću fudbalsku scenu.

Šesto mesto u južnoameričkim kvalifikacijama možda ne zvuči spektakularno, ali svi koji prate CONMEBOL znaju koliko je težak put do Mundijala na tom kontinentu. Posebno kada se uzme u obzir da je Paragvaj tokom kvalifikacija uspeo da pobedi aktuelnog svetskog prvaka Argentinu rezultatom 2:1. To nije bio slučajan rezultat. To je bio dokaz da ova reprezentacija poseduje kvalitet da napravi probleme svakome.

Selektor Gustavo Alfaro nikada nije bio trener koji veruje u lepotu radi lepote. Njegov Paragvaj igra jednostavno, organizovano i pragmatično. Posed lopte nije prioritet. Kontrola prostora jeste.

Paragvajci su spremni da prepuste inicijativu protivniku, čekaju grešku i koriste prekide kao jedno od svojih najjačih oružja. Upravo zato predstavljaju nezgodnog protivnika za reprezentacije koje vole da dominiraju loptom.

Mnogi stručnjaci ne vide Paragvaj kao kandidata za veliki rezultat na ovom prvenstvu. To im savršeno odgovara. Jer, ekipe bez velikih očekivanja često postaju najopasnije.

Iako su prošlog novembra izgubili prijateljski duel upravo protiv SAD rezultatom 2:1, Paragvaj od tada izgleda mnogo bolje. U poslednja 4 meča ostvarili su 3 pobede, uključujući ubedljivih 4:0 protiv Nikaragve neposredno pred početak Mundijala.

Samopouzdanje je visoko, a atmosfera u ekipi odlična. Možda još važnije, igrači deluju rasterećeno. Za razliku od domaćina, oni ne nose teret miliona očekivanja.

Postoji, međutim, jedna zanimljiva statistika. Paragvaj je tokom istorije dobio samo 1/8 utakmica kojima je otvarao Svetsko prvenstvo.

Takođe, nikada nije uspeo da pobedi domaćina Mundijala. Ali, statistika ima jednu manu. Ne igra utakmice. A, Paragvaj će upravo pokušati da dokaže da prošlost ne mora nužno da određuje budućnost.

Ključni duel vodiće se između američkog strpljenja i paragvajske discipline. Amerikanci će gotovo sigurno imati više loptu u svom posedu.

Pitanje je da li će uspeti da pronađu pukotine u gustoj i organizovanoj južnoameričkoj odbrani. Ako rano postignu gol, utakmica bi mogla da ode u smeru koji priželjkuju.

Ako Paragvaj izdrži početni nalet, nervoza bi mogla da postane najveći saveznik gostiju. Posebno zato što su prekidi segment igre u kojem Paragvaj tradicionalno kažnjava i najmanje greške protivnika.

Očekujemo reprizu prijateljske utakmice koju su ove dve reprezentacije odigrale prošle godine, uz tesnu pobedu Sjedinjenih Američkih Država. Prednost domaćeg terena i podrška publike mogli bi da budu presudni faktori u meču koji bi lako mogao da bude odlučen samo jednim golom razlike.

U grupi u kojoj se nalaze još Australija i Turska, pobeda na startu mogla bi da predstavlja ogroman korak ka nokaut fazi. Zbog toga je ovaj meč mnogo više od običnog otvaranja turnira. To je prilika da se postavi ton čitavog Mundijala.

Amerikanci imaju kvalitet, publiku i prednost domaćeg terena. Paragvaj ima iskustvo, organizaciju i mentalitet ekipe koja uživa u ulozi autsajdera.

Zato bi utakmica u Los Anđelesu mogla da bude mnogo komplikovanija za domaćina nego što se na prvi pogled čini.

Foto:www.imago-images.com