Francuska i Engleska traže utehu: Može li bronza da zaleči rane posle propuštenog finala?

Malo je utakmica na Svetskom prvenstvu koje igrači dočekuju sa toliko pomešanih emocija kao duel za 3. mesto. Francuska i Engleska u subotu neće igrati za pehar, već za priliku da turnir završe pobedom i ublaže razočaranje posle bolnih poraza u polufinalu. Za jedne će to biti poslednji meč ere Didijea Dešana, za druge još jedan pokušaj da pokažu da pripadaju samom svetskom vrhu.

Francuzi su na Mundijal stigli kao jedan od glavnih favorita za titulu i sve do polufinala delovalo je da imaju kvalitet za još jedan pohod na svetski tron.

Šest uzastopnih pobeda, čak 16 postignutih golova i napad predvođen Kilijanom Mbapeom ulivali su strah rivalima, ali je u polufinalu Španija potpuno neutralisala najjače oružje Trikolora. Poraz od 2:0 nije bio samo kraj sna o 3. uzastopnom finalu, već i bolan završetak poslednje velike misije Didijea Dešana.

Legendarni selektor oprostiće se od reprezentacije upravo u utakmici koju sigurno nije želeo da vodi. Čovek koji je kao kapiten doneo Francuskoj titulu 1998, a potom kao selektor osvojio Mundijal 2018. i stigao do finala 4 godine kasnije, ostavlja iza sebe jednu od najuspešnijih epoha u istoriji francuskog fudbala.

Iako je protiv Španije oborio rekord po broju vođenih utakmica na Svetskim prvenstvima, kritike na račun njegove taktike bile su izuzetno glasne. Čak je i Mbape posle meča otvoreno govorio o problemima u pristupu ekipe. Sada će Dešan pokušati da karijeru na klupi reprezentacije završi pobedom i bronzanom medaljom za Francusku.

Ako je Francuska razočarana, Engleska još jednom proživljava dobro poznati scenario. Posle odličnog početka protiv Argentine u polufinalu, Tri lava nisu uspela da sačuvaju prednost, a svetski šampioni su preokretom još jednom ugasili engleski san o velikom trofeju.

Poraz je izazvao novu lavinu kritika, ovoga puta usmerenih ka Tomasu Tuhelu, čije su taktičke odluke mnogi ocenili kao previše oprezne protiv reprezentacije kakva je Argentina.

Engleska i dalje čeka svoje prvo finale Svetskog prvenstva još od 1966. godine. Zbog toga bronzana medalja teško može da promeni utisak javnosti.

Ipak, pobeda protiv Francuske donela bi makar pozitivan završetak turnira i drugo najbolje ostvarenje u istoriji nastupa na Mundijalima. Do sada su oba meča za treće mesto izgubili - od Italije 1990. i Belgije 2018. godine.

Za razliku od polufinala, očekuje se znatno otvorenija utakmica. Francuska će ponovo pokušati da iskoristi brzinu Mbapea, Dembelea i Olisea u tranziciji, dok će Engleska najveću opasnost tražiti preko Džuda Belingema i Harija Kejna.

Bez pritiska plasmana u finale, obe selekcije mogle bi da igraju daleko rasterećenije, što često donosi atraktivnije utakmice u borbi za 3. mesto.

Istorija dodatno ide u prilog Trikolorima. Francuska je slavila u čak 8 od poslednjih 9 međusobnih susreta sa Engleskom, uključujući i 1/4 finale Mundijala u Kataru 2022. godine. Istovremeno, Engleska već godinama ne uspeva da napravi poslednji iskorak protiv reprezentacija iz samog svetskog vrha.

Španija je pokazala kako se zaustavlja francuska napadačka mašinerija, ali uz dužno poštovanje prema Engleskoj, Gordi albion nema kvalitet, ni kontrolu igre kakvu poseduje aktuelni evropski šampion. To potvrđuje i podatak da Englezi na ovom Mundijalu nijednom nisu sačuvali mrežu u nokaut fazi.

Francuska će uz to imati i jedan dan više za odmor i oporavak, što bi moglo da bude važan faktor u meču za 3. mesto. Zbog svega viđenog, prednost dajemo Trikolorima, koji bi trebalo da završe turnir na pobedničkom postolju, dok bi Englesku ponovo moglo da sačeka razočaravajuće 4. mesto.

Foto:www.imago-images.com