Pet pretendenata koji mogu da uzdrmaju Mundijal 2026: Timovi koje favoriti ne žele u nokaut fazi

Svetsko prvenstvo 2026. godine je pred vratima. Čak 48 reprezentacija, 16 stadiona raspoređenih širom SAD, Meksika i Kanade, kao i format koji većem broju selekcija pruža realnu priliku za dubok nastup. Favoriti će dobiti najveći prostor u medijima, ali prava čar svetskih prvenstava oduvek je pripadala autsajderima. Španija, Francuska i Brazil stižu u Severnu Ameriku pod ogromnim pritiskom očekivanja. Ovih 5 reprezentacija dolazi sa nečim što može biti još opasnije - gotovo bez ikakvog pritiska.

Tri finala Svetskog prvenstva. Nula titula.

Ako postoji rana koja definiše holandski fudbal, onda je to upravo ta statistika. Ronald Kuman to razume bolje od bilo koga.

Posle 3 izgubljena finala, Holandija na Mundijal 2026. stiže sa željom da konačno odgovori na pitanje koje decenijama proganja naciju - može li Oranje konačno da postane svetski šampion?

Kuman je jedna od najuticajnijih figura holandskog fudbala. Njegovu filozofiju oblikovao je Johan Krojf u Barseloni, gde je legendarni trener svojevremeno smestio Kumana u sobu sa mladim Pepom Gvardiolom. Obojica su stasavala pod uticajem napadačkog fudbala koji je kasnije postao njihov zaštitni znak.

Kuman je jedinstven i po tome što je uspehe ostvario sa sva 3 najveća holandska kluba - Ajaksom, Fejenordom i PSV-om - kao igrač i trener. Zbog toga uživa autoritet kakav retko koji selektor poseduje.

Holandija je kvalifikacije završila impresivno, sa 27 postignutih golova i bez poraza u 8 utakmica.

Kapiten Virgil van Dajk predvodi izuzetno snažnu odbranu u kojoj se nalaze Žurijen Timber, Miki van de Ven i Denzel Damfris, dok dodatnu širinu donose Nejtan Ake, Jorel Hato i Jan Pol van Heke.

U veznom redu nalaze se Rajan Gravenberh, Frenki de Jong i Tijani Rejnders, što predstavlja jednu od najuravnoteženijih sredina terena na čitavom prvenstvu.

Jedina loša vest za Holanđane jeste povreda Ćavija Simonsa, koji neće nastupiti na turniru.

Tokom poslednjih nekoliko sezona Tijani Rejnders izrastao je u jednog od najkompletnijih vezista Evrope.

Poslednju sezonu u Milanu odigrao je na vrhunskom nivou, a potom se brzo prilagodio i novim izazovima u Mančester Sitiju.

Njegova sposobnost da diktira ritam utakmice, probija protivničke linije pasom, ulazi iz drugog plana u završnicu i postiže golove čini ga ključnim čovekom holandske reprezentacije.

U timu punom tehnički potkovanih igrača upravo je Rejnders sve češće figura koja povezuje svaki segment igre.

Malo je krilnih igrača u današnjem fudbalu koji napadaju protivnika toliko direktno kao Krisensio Samervil.

Nekadašnja zvezda Lids Junajteda značajno je napredovala poslednjih godina, posebno kada je reč o donošenju odluka u završnici akcija.

Ako protivnici budu previše pažnje usmerili ka zaustavljanju holandskog veznog reda, njegova brzina i nepredvidivost mogli bi da postanu presudan faktor u eliminacionim utakmicama.

U napadu se očekuje da glavnu ulogu ima Donijel Malen.

Njegov boravak na pozajmici u Romi pretvorio se u pravi pogodak, pošto je od januara postigao čak 14 golova i stigao na Mundijal u životnoj formi.

U grupi F nalaze se još Japan, Tunis i Švedska.

Na papiru, Holandija bi trebalo da osvoji prvo mesto. Četvrtfinale deluje kao minimum, ali u ovoj reprezentaciji postoji nešto više od pukog kvaliteta.

Postoji vera.

A kada spojite veru, kvalitet i selektora koji je tokom cele karijere dokazivao da sumnjičari greše, dobijate tim koji može da ode veoma daleko.

Posebnu emotivnu dimenziju daje i činjenica da je Kuman tokom čitave kampanje vodio reprezentaciju dok se njegova supruga Bartina borila sa kancerom.

Ta otpornost, kako lična tako i fudbalska, prožima sve što Holandija danas predstavlja.

Maroko je i dalje jedina afrička reprezentacija koja je uspela da stigne do polufinala Svetskog prvenstva. Njihov pohod u Kataru 2022. godine ostao je upisan među najveće priče modernih Mundijala. Tada su redom eliminisali Španiju i Portugaliju, pre nego što ih je u polufinalu zaustavila Francuska.

Danas Atlaski lavovi stižu na Svetsko prvenstvo kao 8. reprezentacija sveta i najbolje rangirana afrička selekcija na turniru.

Situacija na klupi Maroka pomalo je neuobičajena. Nakon odlaska Valida Regraguija u martu, reprezentaciju je preuzeo Mohamed Uahbi, stručnjak koji je prethodno predvodio omladinsku selekciju Maroka do titule svetskog prvaka na prvenstvu do 20 godina 2025. godine.

Rođen u Briselu, gde je proveo čak 17 godina u omladinskom pogonu Anderlehta, Uahbi je reputaciju izgradio kroz disciplinu, visok presing i rad sa mladim igračima.

Njegov uticaj se već vidi. Maroko tokom kvalifikacija nije primio gol iz otvorene igre, podatak koji dovoljno govori o organizaciji i čvrstini tima. Još važnije, čak devetorica fudbalera iz istorijske generacije koja je stigla do polufinala 2022. i dalje su deo reprezentacije. Među njima su Ašraf Hakimi, Jasin Bono i Sofijan Amrabat.

Ako postoji jedan igrač oko kojeg se vrti savremeni Maroko, onda je to Ašraf Hakimi. Bek Pari Sen Žermena već godinama važi za jednog od najboljih igrača na svojoj poziciji.

Njegova sposobnost da u jednom trenutku bude desni bek, krilo i organizator kontranapada čini ga gotovo jedinstvenim u modernom fudbalu.

Malo je defanzivaca na svetu koji toliko utiču na tok utakmice. Kada Maroko prelazi iz odbrane u napad, gotovo sve počinje preko Hakimija.

Sa samo 18 godina, Ajub Buadi već igra sa zrelošću veterana. Vezista Lila tehnički je izuzetno potkovan, miran pod pritiskom i sposoban da kontroliše ritam utakmice protiv najjačih protivnika.

Maroko ga vidi kao jednog od temelja budućnosti reprezentacije, ali Mundijal 2026. mogao bi da bude trenutak kada ga upoznaje čitav fudbalski svet. On je najmlađi član reprezentacije, ali istovremeno i jedan od najtalentovanijih mladih vezista francuskog fudbala.

Promena selektora neposredno pred Svetsko prvenstvo retko je idealna situacija. Dodatno, odlazak Regraguija izazvao je određene podele u javnosti koje još nisu potpuno zaboravljene.

Međutim, ova reprezentacija već zna kako se igra polufinale Mundijala. Iskustvo, vrhunski pojedinci i široka baza igrača koji dolaze iz evropskih liga daju Maroku dubinu kakvu mnogi ne primećuju na prvi pogled. Upravo zato ostaju jedan od najopasnijih ekipa na celom turniru.

Godine 2002. Južna Koreja je na domaćem terenu stigla do polufinala i zaludela fudbalski svet. Dvadeset četiri godine kasnije, Meksiko sanja sličan scenario.

Meksikanci će otvoriti Svetsko prvenstvo na legendarnom stadionu "Asteka" pred gotovo 90.000 navijača. Atmosfera kakvu nijedna druga reprezentacija neće imati mogla bi da postane njihovo najjače oružje.

Havijer Agire vodi Meksiko na svom 3. svetskom prvenstvu nakon nastupa 2002. i 2010. godine.

Malo je trenera koji toliko dobro razumeju koliko Mundijal znači jednoj naciji. „Morate naučiti da patite“, često ponavlja svojim igračima.

Njegov sistem 4-3-3 zasniva se na kompaktnoj odbrani i brzim tranzicijama, dok Edson Alvarez predstavlja ključnu figuru ispred zadnje linije.

Raul Himenez dolazi na prvenstvo u odličnoj formi. Tokom 2025. godine postigao je 9 od ukupno 22 gola reprezentacije Meksika, uključujući po 2 pogotka u polufinalu i finalu Lige nacija.

Pored njega, Santjago Himenez postao je napadač kakvog je Meksiko dugo tražio. Snažan je u vazduhu, inteligentan bez lopte i veoma efikasan u kaznenom prostoru. Pred domaćom publikom mogao bi da podigne nivo igre još više.

Sa svega 17 godina, Mora predstavlja budućnost meksičkog fudbala. Njegova kreativnost, hrabrost u igri 1 na 1  i sposobnost da pronalazi prostor između linija već su privukli pažnju najvećih evropskih klubova. Ukoliko Meksiko napravi veliki rezultat, upravo bi on mogao da postane jedno od najvećih otkrovenja turnira.

Giljermo Očoa mogao bi da nastupi na svom 6. Svetskom prvenstvu, što bi predstavljalo istorijski rekord meksičkog fudbala.

Međutim, cilj ove generacije nije statistika. Cilj je da konačno sruši čuveno „prokletstvo 5. utakmice“. Meksiko već više od 3 decenije ne uspeva da preskoči 1/8 finala. Pred svojim navijačima, u Meksiko Sitiju, Gvadalahari i Montereju, možda konačno dođe trenutak da se ta priča promeni.

Dok su Brazil, Argentina i Urugvaj privlačili najveću pažnju tokom kvalifikacija, Ekvador je tiho radio svoj posao.

Na kraju je upravo Ekvador završio kao drugoplasirana reprezentacija južnoameričkih kvalifikacija, ispred tradicionalnih fudbalskih sila poput Brazila i Urugvaja. To nije bila slučajnost. Pod vođstvom argentinskog stručnjaka Sebastijana Bekasečea, koji je preuzeo tim u avgustu 2024. godine, Ekvador je izrastao u jednu od najorganizovanijih i najtežih reprezentacija za savladati na kontinentu.

Ekvador na svoje 5. Svetsko prvenstvo dolazi sa najboljom odbranom južnoameričkih kvalifikacija. Na čak 18 utakmica primili su svega 5 golova. Takva statistika nije rezultat sreće već izuzetne organizacije.

Štoperski tandem čine Vilijan Pačo i Pjero Inkapije, dvojica igrača koji bi bez problema mogli da igraju u odbrani bilo koje reprezentacije iz svetskog vrha. Pačo je postao jedan od ključnih igrača Pari Sen Žermena, dok je Inkapije već godinama među najpouzdanijim defanzivcima nemačke Bundeslige, a odlične se snašao i u Arsenalu, koji će ga otkupiti od Leverkuzena. Na bokovima dodatnu sigurnost donose Pervis Estupinjan i Žoel Ordonjez, čime Ekvador poseduje možda i najpotcenjeniju zadnju liniju na celom prvenstvu.

Malo je veznih igrača u svetskom fudbalu koji uspevaju da spoje fizičku dominaciju i tehnički kvalitet na način na koji to radi Moises Kaisedo.

Njegova sposobnost da pokrije ogroman deo terena, osvaja duele i istovremeno kvalitetno distribuira loptu čini ga jednim od najvažnijih igrača reprezentacije. Na velikim turnirima često presuđuju upravo bitke na sredini terena. U tom segmentu Ekvador ima igrača koji može da parira gotovo svakome.

Kapiten Ener Valensija i sa 36 godina ostaje jedna od najvećih opasnosti po protivničke golove. Njegovo iskustvo i instinkt za gol često su bili presudni u ključnim utakmicama.

Uz njega, Gonzalo Plata donosi brzinu i nepredvidivost na krilnim pozicijama. Ipak, najveća pažnja usmerena je ka jednom mladiću.

Još od tinejdžerskih dana Kendri Paez nosi etiketu jednog od najvećih talenata južnoameričkog fudbala. Njegova elegancija sa loptom, samopouzdanje i sposobnost da stvori šansu iz gotovo nemoguće situacije podsećaju na najveće kreativce koje je kontinent iznedrio. Bekasečeova filozofija visokog intenziteta i direktnog napada daje mu slobodu da rizikuje i bude kreativan. Upravo bi njegova mašta mogla da bude faktor koji će odlučiti da li će Ekvador napraviti veliko iznenađenje.

Nemačka i Ekvador smatraju se favoritima za prolaz iz grupe E. Ako Ekvador uspe da prođe grupnu fazu bez većih problema, poseduje upravo ono što je potrebno za uspeh na velikim turnirima - čvrstu odbranu, disciplinu i igrače koji mogu da odluče utakmicu iz jednog poteza. U nokaut fazi takvi timovi postaju izuzetno opasni.

Treći uzastopni plasman na Svetsko prvenstvo za Senegal nije vest. Vest je ambicija. Senegal više ne dolazi na Mundijal sa ciljem da ostavi dobar utisak. Dolazi sa željom da osvoji trofej. To možda zvuči ambiciozno, ali selektor Pape Tijao nema problem da to javno kaže.

„Ako makar na trenutak ne verujem da možemo da osvojimo Svetsko prvenstvo, onda ne treba da budem ovde“, izjavio je nakon jedne utakmice u martu.

Tačno 24 godine ranije, Papa Buba Diop postigao je jedan od najčuvenijih golova u istoriji afričkog fudbala.

Njegov pogodak protiv aktuelnog svetskog šampiona Francuske doneo je Senegalu senzacionalnu pobedu od 1:0 na otvaranju Mundijala 2002. Taj trenutak promenio je percepciju afričkog fudbala širom sveta. Senegal je tada stigao do 1/4 finala i ispisao jednu od najlepših priča u istoriji turnira.

Sudbina je želela da se 2026. godine ponovo nađu u grupi sa Francuskom. Mnogi već sada taj duel nazivaju jednim od najiščekivanijih mečeva grupne faze.

Za Sadija Manea ovo će gotovo sigurno biti poslednje Svetsko prvenstvo. Sa 34 godine više nema eksplozivnost koja ga je krasila u najboljim danima Liverpula, ali i dalje poseduje ono što najveći igrači nikada ne izgube - osećaj za igru.

Njegov dodir, pregled igre i liderstvo ostali su na vrhunskom nivou. Početkom godine proglašen je za najboljeg igrača Afričkog kupa nacija nakon što je predvodio Senegal do titule. Na Mundijal dolazi u dobroj formi i sa jasnom željom da reprezentativnu karijeru završi na najvećoj sceni.

Među poznatim imenima nalazi se i jedan igrač kojeg šira javnost tek treba da upozna. Ndiaje je poslednjih godina napravio veliki iskorak u Bajernu iz Minhena, gde su treneri posebno isticali njegovu taktičku inteligenciju i smirenost pod pritiskom. Svetsko prvenstvo moglo bi da bude njegov veliki međunarodni proboj.

Iza Manea nalaze se igrači poput Papea Matara Sara, Nikolasa Džeksona, Ilimana Ndiajea i Lamina Kamare. Malo koja afrička reprezentacija u istoriji imala je toliko napadačkog kvaliteta na jednom mestu.

Tijao, nekadašnji napadač, preferira sisteme 4-3-3 i 4-2-3-1 zasnovane na agresivnom presingu i brzim tranzicijama. Upravo takav stil često pravi najveće probleme favoritima.

Senegal na Mundijal stiže kao aktuelni šampion Afrike i jedna od najkompletnijih reprezentacija van evropskog i južnoameričkog vrha. Ima iskustvo, kvalitet, dubinu rostera i jasnu filozofiju igre.

Najvažnije od svega - igra bez straha. A, upravo su takvi timovi kroz istoriju svetskih prvenstava pravili najveća iznenađenja.

Dok će reflektori biti usmereni ka Francuskoj, Brazilu, Argentini i Španiji, istorija nas uči da se najveće priče često pišu daleko od naslovnih strana.

Holandija traži iskupljenje za decenije propuštenih prilika. Maroko želi da dokaže da polufinale iz Katara nije bilo slučajnost. Meksiko sanja da pred svojim navijačima sruši prokletstvo koje traje više od 30 godina. Ekvador pokušava da pokaže da pripada svetskom vrhu, dok Senegal otvoreno veruje da može da postane prvi afrički šampion sveta.

Možda nijedan od njih neće podići trofej 19. jula 2026. godine. Ali, ako nas je Mundijal ičemu naučio, onda je to da najveća iznenađenja nikada ne najavljuju svoj dolazak. Ona jednostavno stignu.

Foto:www.imago-images.com