Superprednost redovna gošća utakmica Srbije na SP, 2:0 je najopasniji rezultat...

Već smo objasnili kako se rodila i odakle je ponikla čuvena rečenica da je 2:0 najopasniji rezultat u fudbalu. Milan Bard Živadinović je izgovorio kultno pravilo, a ostalo je istorija. Međutim, fudbalska javnost u Srbiji je nekako i navikla da gleda kako se ta misao obistinjuje na najvećoj sceni, iznova i iznova...

Nakon raspada velike Jugoslavije, naš nacionalni tim zbog sankcija nije učestvovao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. godine u SAD. Svoju prvu priliku, da se vrate na veliku scenu, Plavi su imali u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. SR Jugoslavija je kvalifikacije završila na 2. mestu u grupi, iza Španije, a ispred evropskog vicešampiona Češke i ta pozicija je omogućila plasman u baraž.

Protivnik u baražu je bila, tada nedorasla Mađarska. Izabranici Slobodana Santrača, slavili su čak sa 7:1 u prvom meču, odigranom na stadionu Ferencvaroša. Golovi su se ređali kao na traci, Brnović, Đukić, Savićević, Mijatović 3 puta i Savo Milošević pogađali su mrežu rivala. U revanšu, na krcatoj beogradskoj Marakani, Plavi su slavili 5:0 i sa ukupnim skorom 12:1 otišli na Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Nacija izmučena sankcijama, inflacijom i  ratovima u okuženju, imala je čemu da se nada.

Ni grupa nije bila loša, 2 autsajdera, Iran i SAD i moćna Nemačka, koja je 1996. na "Vembliju" postala prvak Evrope. U uvodnom meču, naši su se mučili protiv Irana, a do pobede smo stigli golom Siniše Mijalovića iz slobodnjaka, u 73. minutu.

Pravi i veliki test nas je čekao u 2. kolu, protiv Nemačke. Na stadionu "Feliks Bolar", u Lensu, Jugoslavija je povela u ranoj fazi utakmice, golom Peđe Mijatovića, a miljenik nacije, makar iz igračkih dana, Dragan Stojković Piksi, iskoristio je u 52. minutu veliku grešku Andreasa Kepkea i lagano poslao loptu u mrežu, za 2:0. Piksi je prilikom proslave gola pogledao na zamišljeni sat na ruci i rekreirao čuvenu scenu iz filma "Mi nismo anđeli", a ovaj rezultat bi, na Superbetu, aktivirao Superprednost i garantovao pobedu.

Nažalost, na terenu je bila druga priča. Nemci, po običaju, nisu odustali. Autogol Mihajlovića ih je vratio u život, a pogodak glavom Olivera Birhofa, doneo je poravnanje rezultata. Utakmica se završila 2:2, naši su u trećem kolu savladali SAD sa 1:0 i zbog lošije gol razlike, u ⅛ finala su umesto na Meksiko, otišli na noge Holanđanima. Mijatović je tada pogodio čuvenu prečku sa penala, Edgar Davids je duboko u nadokandi postigao pobedonosni gol za Lale, a u sutrašnjem Sportskom žurnalu, osvanuo je naslov “Tuga u Tuluzu”.

I zaista, tuga je glavno osećanje koje se vezuje za nastupe naše reprezentacije na Mundijalima u ovom veku. Koje god da je bilo ime pod kojim smo nastupali, zastava, boja dresa, himna, uvek se ponavljala ista priča. Velika, često i nerealna očekivanja i tužan kraj.

Zanimljivo je, da je nakon Francuske 1998. godine, na još 2 meča našeg nacionalnog tima na Mundijalima, došla Superprednost. Svima je u sećanju, slab nastup Orlova u Kataru. Turnir smo započeli bledim izdanjem protiv Brazila, koji nas je pobedio golovima Rišarlisona 2:0. U 2. kolu, rival je bio Kamerun.

Prvi golman Lavova, Andre Onana, bio je povređen, tako da se među stativama našao malo poznati Devis Epasi, koji nije ulivao preteranu sigurnost. Ipak, meč je počeo loše po naš tim, jer je Žan Čarls Kasteljeto doveo Kamerunce u vođstvo u 29. minutu. Ipak, po dešavanjima na terenu, bilo je jasno da je Srbija kvalitetnija ekipa i u nadoknadi prvog poluvremena, naš tim uspeva da postigne 2 gola i potpuno preokrene rezultat. Prvo je Strahinja Pavlović, u prvom minutu nadoknade, pogodio glavom za izjednačenje, da bi 2 minuta kasnije, Sergej Milinković Savić postigao drugi gol za Srbiju i odveo Orlove na poluvreme sa prednošću.

Ovaj preokret je ulio veliku sigurnost u naše redove, tako da je Srbija nastavila sa napadima i u nastavku. Mitrović je u 53. minutu postigao 3. gol, na semaforu je stajalo 3:1 i Srbija je imala prednost, koja igračima na Superbetu garantuje pobedu. Ipak, dešavanja na terenu nam nisu išla u prilog. Sve je krenulo od neuspelog pokušaja loba, Sergeja Milinkovića Savića, koji je malo potcenio rezervnog golmana Kameruna. U 63. minutu, na drugoj strani terena, iskusni Aboubakar je izveo perfektan lob udarac i savladao Sergejevog rođenog brata, Vanju.

Samo 3 minuta kasnije, Čupo-Motan je poravnao na 3:3. Naš tim od ovog šoka nije uspeo da se oporavi do kraja utakmice. U 3. kolu, naleteli smo na nezgodne Švajcarce. Umesto osvete za poraz u Kalinjingradu 2018. godine, naši igrači su pretrpeli još jedan bolan poraz i sa samo jednim osvojenim bodom, Srbija je neslavno završila mundijalsku priču u Kataru.

Ipak, nije ovo bilo najgore izdanje naše selekcije. Na Svetskom prvenstvu 2006. godine u Nemačkoj, Srbija i Crna Gora je grupnu fazu završila bez osvojenog boda. Ekipa, koju je sa klupe predvodio Ilija Petković, sjajno je izgledala u kvalifikacijama. Iz današnje perspektive i sa ove vremenske distance, deluje potpuno nadrealno da je naša reprezentacija kvalifikacije završila na prvom mestu u grupi, ispred Španije, Belgije i Bosne i Hercegovine, sa gol razlikom 16:1.

Ipak, žreb za Svetsko prvenstvo je bio nemilosrdan. Manekenka Hajdi Klum, izvukla je na žrebu našu kuglicu i smestila nas u grupu smrti, sa Argetinom, Holandijom i Obalom Slonovače. Tokom prenosa uživo, kratkrotajni šok u studiju je prekinuo Zvezdan Terzić, konstatacijom, da lepe žene ne donose sreću.

Sreće nije bilo u Nemačkoj, nakon minimalnog poraza od Holandije od 1:0, usledio je debakl protiv Argentine u Gelzenkirhenu. Gaučosi su slavili čak sa 6:0, a utakmicu su obeležili crveni karton Mateje Kežmana i šou, tada devetaestogodišnjeg, napadača Barselone, Lionela Mesija, koji je u 88. minutu postigao gol i postavio konačan rezultat 6:0.

Poslednji meč, grupne faze, na "Alijanc Areni" u Minhenu, bio je duel za čast, pošto su i Srbija i Crna Gora i Obala Slonovače, nakon 2 uvodna poraza, ostali bez šanse da prođu dalje. Slonovi su ostavili daleko bolji utisak od našeg tima, jer su u oba meča poraženi minimalnim rezultatom 2:1.

Meč u Minhenu je počeo dobro za naš tim, koji je već posle 20 minuta igre imao prednost od 2:0. Golovima Žigića i Saše Ilića, Plavi su stekli lepu prednost, koju ipak nisu uspeli da sačuvaju do kraja meča. Utakmicu su obeležili kiša, zalizani meksički sudija Marko Rodrigez i Milan Dudić, koji je u 2 navrata igrao rukom u našem kaznenom prostoru. Aruna Dindan sa 2 gola i Bonaventur Kalu preokrenuli su rezultat, Obala Slonovače je slavila sa 3:2, a naša selekcija se neslavno oprostila od Mundijala u Nemačkoj.

Foto:www.imago-images.com